作词 : Đorđe Balašević
 作曲 : Đorđe Balašević
Kad zadnju brazdu zaorem,
po tragu senke rodine
Procvaće zimske ružice
Po prvi put te godine
Naić’e studen atarom
Kao regiment oklopni
I biću samo mirna vlat, kad okopni
Ja nemam nigdi nikoga
Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš,
menje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati
za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog kom ću faliti
Znam dušo, obećo sam da te neću pominjati
Bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti
Orcati i veseliti
Obećo sam srca teška
Obećo sam
Al jebešga
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru
Priču sam kraju priveo
Još onda kada sam i njih nadživeo
Znam mila, obećo sam da ću makar za beštiju
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju… Gospodičnu…
Ni po čemu tebi sličnu
Obećo sam srca teška
Obećo sam
Al jebešga
I utom pašće i zadnji sneg
Preko svih prvih snegova
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je Onaj varati
Olovni kantar skovati
Al danas više ne bih trebo psovati