作曲 : Rodoljub "Roki" Vulović
Враћам ти се, љепотице моја, послије много љета.
Ту на твоја врата раја, јер си мени света.
Срце ми је, душо, хтјело да пукне на пола,
Кад' сам видио твоје острво Свети Никола.
Земљо мојих дједова, сунца пламена,
Била си и остала мека срца тврда камена.
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора,
Али такве златне обале има само Црна Гора.

Престајао никад' нисам теби да се дивим,
Чезнуо за твојим плавим небом и каменом сивим.
Будва, Котор, Свети Стефан, Бар и Херцег Нови
Ту се сваком безброј пута остраврише снови.
Земљо мојих дједова, сунца пламена,
Била си и остала мека срца тврда камена.
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора,
Али такве златне обале има само Црна Гора.

Још увијек сам онај исти, што те силно воли,
Иако је све, што нудиш, само камен голи.
Још увијек сам онај стари, што у срцу носи
Све ове љепоте твоје к'о цвјеће у коси.
Земљо мојих дједова, сунца пламена,
Била си и остала мека срца тврда камена.
Прошао сам цијели свијет, видио сва мора,
Али такве златне обале има само Црна Гора,
Има само Црна Гора.