作词 : Ranko Petković
作曲 : Nikoleta Nedeljković/Aleksandar Simić/Mihailo Đorđević/Branimir Kolocka/Ivan Solomun/Nikola Vlahović
Svakog trena pitam sebe, da l' je bila prava
Strah mi ne da, da se predam, on sad mnome vlada
Šanse svoje propuštam, iz dana u dan
Ako nastavim ovako, biću sed i sam

Tuga stalno mene hvata, kad setim se nje
Od vedrog neba, oči njene, behu sazdane
Dok me gleda, kao da lebdim, osećaj je lep
Kratka priča naša beše, da l' san je bio sve

I samo da pronađeš me
Ako postojiš, tu sam, čekam te
I dok vreme teče, ne prašta nikom
Ja ispunjen nadom, strpljiv, ne dam se

Oo sve što se pitam, pitam sada
Da li ću na kraju svakog, svakog dana
Biti star, sed i sam
Il' će doći ona koju ću zvati draga
Molim te, ne daj, ne daj
Da budem sam, da budeš sama

I dok lutam noću gradom, tražim pogled njen
Pogled koji misli moje, pretvara u led
Razne oči, ja sam sreo, i sve prazne su
Tražim jednu da zablista, u mom pogledu

Da l' je možda sudba moja, priča tragična
Il' je ipak ona koja, ima srećan kraj
Pojavi se, da delimo, zajednički san
Srodna dušo, gde si više, neću da budem sam
I samo da pronađeš me
Ako postojiš, tu sam, čekam te
I dok vreme teče, ne prašta nikom
Ja ispunjen nadom, strpljiv, ne dam se

Oo sve što se pitam, pitam sada
Da li ću na kraju svakog, svakog dana
Biti star, sed i sam
Il' će doći ona koju ću zvati draga
Molim te, ne daj, ne daj
Da budem sam, da budeš sama